Z!N #70

Na praksi

ilustrovala: Nađa Tiodorović

Nađa se vratila ČETIRI GODINE KASNIJE sa njenim već dobro poznatim stripskim serijalom u konvencijskim krugovima - BABAROGA NA PRAKSI! U nastavku tu su BORK, koji potpisuje Ivana Havran, ULIKS, ANIMIRAN Darka Macana, kao i SPIRAL HIGHWAY.

STRAVA #70 preview

Godina je 2138. Beograd, prestonica Srbije, postala je jedan od mnogih središta okupljanja slovenskih mitoloških bića, unutar ovog futurističkog grada. Pridružite se Anji njenim novim pustolovinama tokom kojih pokušava da se dokaže kao Babaroga - ženskom poretku koji održava ravnotežu između ljudi i fantastičnih bića.

Nađu najverovatnije znate po stripu “Zveri u nama”, čije je drugo izdanje (Lokomotiva/System comics) nagrađeno na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2023., a možda ste naleteli na njene radove u strip antologijama, poput OHOHO zin #6 ili bilo koja od prva tri izdanja nezavisne autorske mreže STRIPOID. Neki od vas koji ste ovde od ranih dana biltena znate je preko stripa “Melodijska spirala” koji je objavljivan u “Stravi” tokom 2022. godine (STRAVA #25-32).

Babarogu na praksi objavila je u štampi kao samizdat. Do sada broji dve epizode, gde je prva štampana u dva tiraža. Kontaktirajte je ako želite svoje primerke!

Moja škola stripa, VI deo

• Prvi deo

• Drugi deo

• Treći deo

• Četvrti deo

• Peti deo

Štampa svojih stripova

Još u dajlap danima, pokušavao sam da se dokopam bilo kakvih stripova sa strane. Najveći motivator bio je štampač koji je imao „buklet“ opciju, preko koje bih mogao da štampam strip kao knjižicu A5 formata. Tako sam 2005. počeo da preuzimam (loše) skenove originalnih Istmenovih i Lerdovih Nindža kornjača. Uz te loše skenove, čitao sam još lošije skenove mangi. Tada mi je sinulo kako jedno ide s leva na desno, a ovo kontra, počeo sam da štampam butleg nelicencirani TMNT x Naruto “nindža fanzin.”

Inspirisan napomenutim flip-stripovima u izdanju Bukglouba, počeo sam da štampam svoja izdanja na isti sistem. Isprva su bili pastiši većpostojećih likova, a onda me je uhvatila nostalgija za svojim starim stripskim junacima koje sam maštao i žvrljao u predškolskom. Nakon neuspelog pokušaja da uradim dosledan, za nijansu zreliji, univerzum sa njima, da ne kažem da ih “ultimatizujem”, dao sam se u nešto eksperimentalnije. Sinula mi je strašno originalna ideja da fanzin nazovem “Zlo i naopako”, upravo zbog samog flip-formata, kao i još genijalnije sraćenice “zin”, gde bih na nivou cepanja atoma okrenuo “i” naopačke kao uzvičnik između ova dva istopotezna slova.

Jači od Holivuda

Društvo i ja dokopali smo se prvih digitalnih foto-aparata koji su mogli da snimaju video materijal. Isprva bismo beležili (iscenirano) vršnjačko nasilje, koje je moj drugar narezao na CD i doneo mi kao film “Čovek od čelika”, u kom mi je rekao kako sam glavni lik. Tako nešto mi je bilo nepojmljivo.

Ispričao mi je kako je snimao film pre toga sa društvom iz svog bloka inspirisan “Mortal kombatom”, koji su nazvali “Srpski mortal”, i koji je uveliko kružio po gradu i šire. Kada sam pustio film dočekala me je montažna sekvenca pubertetskog lemanja, u kojoj sam, neplanirano, jedini ja prkosio udarcima i pokušajima obaranja dok je u pozadini išao “Voodoo People” od Prodigy-ja. Pokazao mi je kako je izmontirao preko Nerovog softvera za rezanje diskova, koji je unutar svog programa imao i Nero Vision koji je bio odličan za montažu i vizuelne efekte, prvenstveno za amatere i početnike poput nas. Snimili smo zatim nastavak “Čovek od čelika 2”, a tokom nečijeg rođendana snimali su drugog ortaka kako se glupirao i nazvali film “Ranko degenerik.” Kao i sve uspešne franšize, napravili smo krosover film “Čovek od čelika protiv Ranka degenerika”, koji je bio najpopularniji, sudeći po indiskretnom deljenju prerezanih diskova po školskim hodnicima.

Društvo je počelo, međutim, da se razilazi. Počeo sam da se igram sa montažom montirajući “DBZ x Linkin Park AMVove” i postavljajući ih na Jutjub. Sa preostalim društvom uradili smo još par kratkih filmova, šireći nepostojeću fabulu prethodnih nastavaka. Pisali smo dijalog, igrali se meta-narativom kako bismo opravdali lošu glumu i budžet, prvenstveno inspirisani Montijem Pajtonom.

film vs strip

Razrađujući mitologiju unutar fabule tih projekata, odlučio sam da, ono zašta nismo u stanju da snimimo, nacrtam kao strip. Kao što smo ove filmove rezali, tako bih i stripove skenirao i ubacivao u foldere sa odgovarajućim redosledom. Počeo sam da ih objavljujem u julu 2008., pretežno ih crtajući u sveskama, dok ih ne napunim, i potom odstranim korice. I tu je druženju, međutim, došao kraj, jer sam upravo te prijatelje izgubio zahvaljujući brzom internetu i onlajn igricama.

Trzaji trafika

Poslednji izdisaj kupovine aktuelnih časopisa bio je kroz prateće magazine duplouvezenih crtaća poput “Bejblejda” i “Jugio”, koji su u sebi sadržali stripove, čiji su kadrovi bili zamrznuti frejmovi originalnih epizoda. Bio sam razočaran. Čak i oni Marvelovi stripovi u izdanju Bukglouba, sve su ređe izlazili, a ubrzo bih i saznao da im dolazi kraj. Ostao mi je samo “Zabavnik”, koji je do tada prešišao 3000 brojeva. Da, čak sam i “Alana” šutnuo.

Kako su se kiosci praznili, tako su se knjižare punile izdanjima “Belog puta”, koja su bila izvan mog budžeta. Jedino što bi mi trafike ponudile bili su stripovi Veselog četvrtka. Ponesen iskustvom sa “Alanom Fordom”, dao sam se u prvih par godina Zagora, Dilana i Martija. Neke sam stao tamo oko 20og broja, a neke sam gurao do pedesetog, i to je bilo to. Prvi put sam na polici imao stripove čije sam epizode jedanput pročitao. Jedini autsajder koji mi je legao ujedno je bio i najkraći, a to su bile prve tri (i jedine) epizode “Lea Palpa.” Njim sam sa VČ i završio, a ujedno i Bonelijem.

Jednog dana sam, međutim, ugledao fizičke primerke mangi… Da, na kiosku! Zebezeknut formatom, koji mi je prethodno bio poznat isključivo digitalno i na skrolovanje, i zahvalan hrvatskoj izdavačkoj kući “Algoritam” na izboru, dohvatio sam se “Oštrice besmrtnika” i kupovao je dokle god su je trafike i distributeri tolerisali.

Od 2007. do 2010., kako sam odrastao tako sam se lagao kako je do mene. Da sam prerastao stripske i animirane medije. Oduvek sam voleo filmove i serije i bio fasciniran njima. Voleo sam ih taman toliko da bih mogao da napišem podjednako opširni tekst, i to zasebno u zavisnosti od medija (nekom drugom prilikom). Možda se u njima krio spas? I da jeste, sredina mi nije dozvoljavala da se razvijam u tom polju, do te mere da mi je poslednji film koji sam gledao u valjevskom bioskopu “Central” bio “Crni Gruja i kamen mudrosti”, jer je nakon toga bio ugašen.

Grad sa dugom stripskom i filmskom tradicijom, prvi put ostao je bez stripova na kioscima i bioskopa. Sve ovo delovalo mi je kao kraj svega, a zapravo je bio kraj početka… (nastaviće se)

Novi EMITOR!

ilustracija: Željko Pahek

Stigao je EMITOR #501! Željko na naslovnoj za dobar apetit, pa onda moj strip da malo zagorča, ali bez brige, zato vas čeka još 40ak strana uživanja, sa sve ilustracijama, jednu od kojih je radila Tamara Marinković. U pitanju je prva, od nadamo se mnogih, saradnji Udruženja ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” i mreže STRIPOID.

Žarko se gospodski namučio oko ovog (i predstojeća dva) broja, a siguran sam da ćete čuti više o tome tokom promocije digitalnog izdanja, kao i osvrta na 2025. godinu. Što se štampanog izdanja tiče, novac možete da uplatite ovde i javite porukom na lazarkomarcic (at) gmail (tačka) com. 500 buđona za lično preuzimanje, 600 poštom, a za vas van Srbije bacite poruku Žarku, pa će se nešto izmiksovati.

Witches’ Quarter spellbook IV naslovna

Na Globalcomixu postavljen je novi integralni broj Witches’ Quartera, koji sakuplja drugu četvrtinu druge knjige (epizode objavljene u STRAVA #58-61). Na istoj stranici možete da preuzmete i prethodne integrale.

Ako vas ne mrzi, proširite svest o fanzinu i biltenu. Na taj način bih mogao da iskombinujem nešto, pa da ova izdanja ne ostanu isključivo u digitalnoj formi, već da padne i neka koričena varijanta, a vama što pratite bilten i podržavate da dospe u šake za dž.

- Filip