![STRAVA [Z!N]](https://substackcdn.com/image/fetch/$s_!MZGA!,w_120,h_120,c_fill,f_webp,q_auto:good,fl_progressive:steep/https%3A%2F%2Fsubstack-post-media.s3.amazonaws.com%2Fpublic%2Fimages%2Fc931c176-59f1-4f92-98c8-69fc7e638349_256x256.png)
![STRAVA [Z!N]](https://substackcdn.com/image/fetch/$s_!ZXFa!,e_trim:10:white/e_trim:10:transparent/h_72,c_limit,f_auto,q_auto:good,fl_progressive:steep/https%3A%2F%2Fsubstack-post-media.s3.amazonaws.com%2Fpublic%2Fimages%2Fede0af73-7d19-498e-9549-284feeb9288f_889x508.png)
Z!N #71
The Wrath of STRAVA!
Predstavljamo Vladimira Pavićevića (Vincent Rei) i njegove radove, među kojima je “The Wrath Vermillion” koji smo reklamirali tokom Zoop kampanje prethodne godine!
Darko Macan nastavlja “Uliksa”, Iva Havran “Borka”, Nađa Tiodorović “Babarogu na praksi”, a tu je standardno i “Spiral Highway.”
The Wrath Vermillion
by Vincent Rei
A fallen soldier betrayed by the ones he trusted... A deal with a god beyond human comprehension... And the red rage that consumes him as he returns to burn it all to the ground.
Witness the story of The Wrath Vermillion - a standalone black, white & blood sci-fi/cosmic horror 64-page graphic novel about one man’s quest for truth and divinity and the price he’s willing to pay.
The Wrath Vermillion is like Moon Knight meets The King in Yellow and Warhammer 40000.
The Story
The Wrath Vermillion depicts the story of Morduin, an elite soldier who, in a desperate gambit to save his life, made a deal with an eldritch deity at the cost of his humanity and everything he once stood for. As Daotlih’s Herald, he sets off on a deluded quest to tear down an empire of lies while hunted by those he once loved and trusted.
This graphic novel is perfect for fans of Lovecraftian horror, grimdark sci-fi, and antihero narratives.
“For years, it has been my dream to work in the comic book industry, to take people on incredible journeys through fantastical realms with my artwork. The Wrath Vermillion is the first major step in fulfilling that dream, and just the first taste of what I can offer the people around the world. With your support, you are allowing me to continue telling more stories, honing my craft, and ultimately giving you something that may hold a special place in your heart.”
- Vincent
Vincent Rei is an art major and an aspiring comic book artist and writer from Serbia, creator of the “Beyond the Veil” tarot, and the writer and artist of The Wrath Vermillion. Inspired by artists like Pepe Larraz and Dan Mora, and by stories like Elden Ring and The Dark Tower, he dreams of working in the comic book industry, creating high-quality, gritty, and fantastical stories.
Alonso Espinoza is a Venezuelan comic book colorist who’s been living in Peru for the past seven years. He’s worked on covers and interior pages for “The Dragon Guard” and “The Revelation Chronicles.” Cover colorist for “The Wrath Vermillion.”
Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” javlja…
Promocija fanzina EMITOR #501
Pred nama je retrospektiva književne produkcije 2025. godine: koje knjige srpskih autora su objavljene tokom 2025, šta se objavljuje, gde se objavljuje, koji su dometi? Izdanja ima neverovatno mnogo, tako da nam treba i pomoć i komentari publike.
Predstavljamo: 501. broj Emitora, koji u svojoj 46. godini nastavlja da donosi priče, stripove, eseje, prikaze. Spremili smo mešavinu starog i novog, nadamo se da će se čitaocima dopasti.
Detalji, preuzimanje i naručivanje: https://emitor.rs/2026/02/emitor-501/
Učestvuju: Miodrag Milovanović i Žarko Milićević
Promo turneja 501. Emitora nastavila se u Novom Sadu u CK13 u ponedeljak 9. marta u 19:30 č. Na tribini učestvovali su Žarko Milićević, Nenad Jovanović i Filip Stanković.
Tribina: 30 GODINA LUKSOR STRIPA – GENERACIJA TESLA, BORCI SUMRAKA, ROMERO
Ponedeljak, 30. mart 2026. u 19.00 - DOB//Tribinska sala
Tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”
Učestvuju: Milan Konjević, Vladimir Vesović, Miroljub Milutinović, Vojislav Vasiljević, Aleksandar Babić
Moderator: Borivoj Grbić
Obeležavamo 30 godina od objavljivanja prvih epizoda strip serijala Generacije Tesla, Boraca sumraka i Romera uz ekskluzivni razgovor sa njihovim tvorcima. Dođite da čujete nikad ispričane priče iza kulisa i proslavite tri decenije strip istorije koja i dalje živi!
Izdavačka kuća LUXOR Ratomira Kutlešića (Loudworks, Oblakoder) iz Beograda je 1996. pokušala da na velika vrata obnovi ponudu stripova na kioscima. Sve serijale je pisao Milan Konjević (danas poznati režiser), koji je i bio glavni urednik Luxora za strip, a serijale su crtali Askanio Popović, Bora Milićević, Vojislav Vasiljević, Siniša Radović, Aleksandar Babić, Ivan Groznica i drugi. U pitanju su akcijaški naučnofantastični / fantazijski naslovi po uzoru na aktuelnu Marvel/DC produkciju, ali mračniji, nasilniji, crnohumorniji, sa tada velikom novinom — kompjuterskim kolorom i grafičkim efektima na naslovnicama. Pored ovih serijala važnu ulogu je imala i revija STRIP MANIA koja je pod uredništvom Vladimira Vesovića serijalizovala i objavljivala kraće stripove vodećih srpskih autora.
Iako je projekat izdržao samo godinu dana u teškim ekonomskim uslovima, likovi Testere, Romera, doktora Hargena postali su deo folklora srpske strip scene devedesetih, i pominju se i ističu u svim pregledima dešavanja u devetoj umetnosti.
Luksor se sa izdavaštva prebacio na TV (igre Hugo i Tajni agent Izi) i sinhronizaciju stranih crtanih serija i igranih filmova, što radi i danas. Stripu se vratio pre dvadeset godina serijalima Divlja magija i Faktor 4, ali to je priča za neki drugi put.
Moja škola stripa, VII deo
Sumiranje 90ih i 2000ih
Počev od prvih svezaka u kojima sam crtao svoje verzije postojećih junaka, kao što su Nindža kornjače, Marvelovi i DCjevi junaci, vremenom sam počeo da pravim autorske likove. U tom prelazu najviše su mi pomogli Moćni rendžeri, kao naslov koji je sklon reinvenciji, pa sam imao varijantu svojih sezona sa svojom tematikom, dizajnom kostima, oružja, zordova i protagonista u civilu.
Krajem devedesetih smišljao bih svoj superherojski univerzum, čiji je ekvivalent Supermena/Kapetana Amerike bio “Ikar”, junak koji je bio kombinacija Blue Falcona iz “Dynomutt, Dog Wonder” crtaća i postave serijala “Gatchaman”/”Battle of the Planets”, sa motivom ptice i kljunom koji je bio vizir. Nastavio bih da pravim još junaka, bilo da je “Spawnom” inspirisani “Nort”, “Živa” koji mi je pao na pamet kad sam slučajno razbio toplomer i pod groznicom praktično sanjao čitav serijal sa junakom koji ima “symbiote” supstancu samo što je od, jelte, žive, moćnorendžerske solo junakinje “Bani” sa motivom zeca, ili kiborg-nindža kog sam genijalno nazvao “Shin-O81.” Najveća ironija je što mi tokom rada sa njima nikada nije palo na pamet da uradim crossover, ali ispravio bih to naknadnim projektom.
Početkom dvehiljaditih, prezasićen superherojštinama i inspirisan “Alanom Fordom”, počeo sam da crtam karikature svog društva iz odeljenja, koje sam kasnije uvrstio u strip “Četvorka”, pošto nam je to bio odeljenski broj. Kasnije sam ga preimenovao, jer smo se tokom rekreativne nastave interno zakačili za reč “brale, zato što je neko iz odeljenja u jednom trenutku neironično pitao: “Brale, jel znaš gde je brale?” Zbog toga je “Brale” bilo ispisano na papiru zalepljenom na vrata od sobe, tako nam se zvala A grupa u školskom turniru u fudbalu (druga se zvala “Jaganjci”, čiji sam bio član, ali o tome nekom drugom prilikom), tako da smo i kao odeljenje ostalima u školi bili poznatiji kao “Brale” nego kao “četvorka.” Nakon toga smo počeli da radimo pomenute “Čovek od čelika” filmove, sve dok nismo maturirali.
Ne odustajući od filmova, sa preostalim društvom iz odeljenja, kom se pridružilo još nekoliko njih van, nastavili smo da guramo priču serijalom “Od čelika”, koji je imao svoj prateći strip. Zbog toga sam i želeo da se naša amaterska produkcija potpisuje kao “Brale Studios”, pokušavajući da zadržim taj duh od ranije, ali bezuspešno, s obzirom da su ostali na kraju samo taj naziv i ja. S obzirom na to da sam u istom periodu pravio AMVove, pokušali smo da snimimo neke epizode u stilu tih spotova, ali i to je brzo propalo.
Batalili smo snimanje filmova sveukupno, ali nastavio sam da radim na stripu. Prvi problem koji sam imao je to što su glavni junaci bili inspirisani upravo svojim čitalaštvom od petoro, gde sam dobijao zamerke kako ih crtam, koje sam im sposobnosti dao i na opštu fabulu. Da se razumemo, uživali su da čitaju i nisu zamerke bile namenjene sa teškim predrasudama, ali ja sam ih tako doživljavao. Pokušavajući svakome da udovoljim, razgovarao bih sa svima ponaosob i beležio šta sve žele - šta bi želeli njihovi likovi da nose, koje moći i sposobnosti da imaju, u kom smeru žele da im se likovi razvijaju, itd. Problem je nastao, međutim, što se načisto izgubila dinamika među likovima i imao sam nekih 20+ svezaka kojim nisam bio nešto oduševljen.
Nedostatak snimanja akcionih filmića zamenio sam pravljenjem internih klipova za društvo iz novog odeljenja. Napravili smo majice za fizičko na kojima je pisalo “Cinina deca”, po nadimku naše razredne, tako da iako sam i u srednjoj bio “četvorka”, kakva je tradicija, i ona je bila zanemarena i ostala odeljenja su nas oslovljavala novim imenom. Zbog toga smo Vukašin Janković i ja počeli da pravimo “Vesti radio-televizije ‘Cinina deca’”, kojima bismo izveštavali i usputno zezali ostatak društva. Odradili smo pet epizoda + specijal, gde se na kraju pridružila upravo ta ekipa na čiji smo se račun šalili.
Specijal je urađen i postavljen u decembru 2009., koji je ironično nazvan “Cinina deca 2020”, gde smo predviđali gde ćemo biti za deset godina i smišljali najgrdnije stvari moguće, samo da bi se život poigrao sa nama dodatno i nadmašio.
Te 2009. godine odlučio sam takođe da završim sa bilo kakvim internim sadržajem i pastišima i pokušam nešto svoje, taman u susret novoj deceniji.
I dalje vezan za izvorni koncept stripa u kom sam imao svoje društvo, odlučio sam da krenem ispočetka, pojednostavim stil kako bih brže crtao, podelim priču po segmentima, gde bih između tih pauza mogao da se posvetim još nekim idejama koje su mi se vrzmale po glavi i radim više naslova uporedo. Iscrtao sam jedno stotinak strana, kako bih imao dovoljno vremena za sve planirane naslove.
Cilj je bio jasan - uraditi više stripova, da nisu interne prirode, nisu zasnovani na postojećim IP-jevima i nisu više u jednotiražnim bukletima ili sveskama bez korica, već da ih postavljam na net kako bi potencijalno došli do nove publike.
Nastaviće se...
Svratite na bazar u četvrtak ako ste u BGu. U pripremi je još nešto… Ostanite pribeleženi, pa vam možda zapadne koji primerak.
Toliko za ovaj broj. Želeo bih da napišem nešto o Semu Kitu, ali jednostavno nisam pri šutu. Bio je integralan deo mog stripskog (i animacijskog) obrazovanja, tako da ne gine da ću ga se vrlo brzo dotaći u jednom od nastavaka eseja “Moja škola stripa” kojim vas zamaram već skoro godinu dana.
- Filip
