Z!N #72

Zinboyz

Kreće “KILLBOYZ”, koji potpisuje dobro poznato ime fanzina - Isidora Cerovac! Debitovala je ovde pre par godina sa “Substitute mage” mangom, za razliku od koje ovaj strip se čita s leva na desno. Inovativno, zar ne?!

Ivana Havran nastavlja “Borka”, Nađa Tiodorović “Babarogu”, Darko Macan “Uliksa”, i tu je “Spiral Highway”, kao i uvek.

In the unforgiving expanse of Orion, four unlikely allies unite to retrieve an ancient artifact before the nefarious Weiss Corp can get their hands on it. Battling beasts and uncovering secrets, they forge a formidable team, facing danger for the promise of riches. Welcome to Orion, where fortune favors the bold and survival demands unity!

Isidora Cerovac je rođena 16. septembra 2001. godine. Nakon što je završila smer za dizajn tekstila u Novom Sadu, odlučila je da se potpuno posveti crtanju i pisanju stripova. Njeno najnovije delo, manga “Substitute Mage”, brzo je stekla popularnost i rasprodana je u nekoliko meseci.

ŠTAMPANA INICIJATIVA!

Tako je! Nisu bile prazne pretnje.

STRAVIŠA je STRAVA, samo manji i u štampi! STRAVIŠA je zbornik prvih sedam zinčića Filipa Stankovića, nastalih tokom ZIN MENJAŽE, inicijative mreže STRIPOID!

Šta je “Zin menjaža?”

“‘Zin menjaža’ jedan je od prvih projekata mreže STRIPOID u okviru kog su učesnici poštom slali jedni drugima fanzine A7 formata. Predstavljaju zabavan način prenošenja različitih tema i ideja. Od aprila 2024. do sada, autori su napravili preko 30 sveščica kroz koje su predstavljali svoje ilustrovane memoare, prepričane snove, ideje za aktuelne i predstojeće projekte, likove iz svojih stripova, minijaturne časopise, pa čak i recepte za kolače!”

Čime sam ih zamarao? Otkrijte lično!

Stravišu možete da naručite SADA, s obzirom da je izašao još u martu. Neki od vas iz zin menjaže uveliko ste je dobili u sandučetu, pa zato kasnim sa najavom, jer sam želeo da vas iznenadim pri otvaranju. Evo u čemu je, međutim, fora - morate da naručite SVA ČETIRI BROJA UNAPRED, dakle STRAVIŠU no. 1-4! Ne, ne možete da birate “samo jedan”, ne mogu dva, ne mogu tri. Da li će biti još brojeva nakon četvrtog? Ne znam.

Tu je takođe i R. E. M.: RANDOM EXCESS MEMORIES, fanzin izdat u saradnji sa mrežom STRIPOID. Za razliku od prethodnih zajedničkih poduhvata, koji su rađeni namenski na zadatu temu, ovo izdanje sabira stripove rađene za različite konkurse. Igrom slučaja, uprkos tome što su pretežno poslati na više različitih mesta, neke od priča podudarale su se tematski, te su izdvojene za ovo (iz)vanredno izdanje. U pitanju je naučnofantastična antologija na engleskom, u kojoj je učestvovalo šest autora na četiri različita stripa.

Stravišu možete da naručite putem Instagrama radionice ili na mejl Z!N-a - zin (majmunče) bralestudios (tačka) com. (Nemojte da udarate reply na ovaj mejl. Nikad mi neće stići.) R.E.M. možete takođe, kao i putem Instagrama Stripoida.

Tiraž je ograničen za oba izdanja. Ne, neću ti sačuvati.

Moja škola stripa, VIII deo

• I deo • II deo • III deo • IV deo • V deo • VI deo • VII deo •

Dete dvehiljadedesetih

Kraj Ultimativnih flip-stripova, kraj omiljenih mi časopisa , kao i (simboličan) kraj televizije, u kombinaciji sa slašću koju sam okusio stvarajući stripove i filmove, samo su me dodatno motivisali da izvežbam kreativne mišiće.

Nastavio sam standardno da pravim klipove sa društvom, gde smo čak i konkurisali na par takmičenja, ali bezuspešno.

Fanzini unutar kolektiva

Pisao sam o objavljivanju prvog stripa i opštim impresijama drugih, ali nisam pričao o svom doživljaju. Dok bi svako normalan sa oduševljenjem dočekao list, videvši svoj strip u samoj sredini, taman onako iz prve kako se otvori, kao da mi je oguljen limun uleteo pravo u usta. Format publikacije je bio prevelik za takavu postavku i nije mi se dopalo kako je moj strip izgledao među silnim pesmama i izveštajima sa ekskurzija. Videla se svaka greška, od sivila skeniranog papira koja naglo prelazi u belu na marginama do naslova sa potpisom koji su naknadno ubačeni u Fotošopu. Nisam nikad bio od onih koji je maštao da će mi stripovi biti štampani. Pre bi me uhvatila anksioznost na takvu pomisao, a, biću iskren, ovo mi nije nešto pomoglo.

Stav prema autorstvu u štampanim medijima promenio mi se 2010. kada sam učestvovao u realizaciji dva fanzina – ToonZine #5, objavljen iksljučivo u elektronskom obliku na forumu Crtaći (tačka) info, kao i Fanzinu Crne mrlje #5, objavljen kroz tadašnju valjevsku školu stripa. U prvom sam postao redovan dopisnik za recenzije video-igara, a u drugom sam prvi put video svoje stripove u obliku kakav mi je najviše prijao. Tanak crno-beli papir gde su korice i unutrašnje strane bile istog kvaliteta koji bi mi ostavljali crne jagodice nakon listanja, kao i interaktivni linkovi digitalnog fanzina koji je imao kvalitet časopisa, bile su dve krajnosti koje sam svesrdno prihvatio.

U istom talasu, međutim, uvideo sam da se do digitalnih varijanti lakše dođe, dok štampane nisu hteli ni za džabe, te sam se odlučio da se upustim u vebstripove.

Nastaviće se…

Šalu na stranu sa svim ovim štampanim najavama, tako da posebnu pažnju skrećem vama što ste zabeleženi i stižu vam mejlovi direktno u sanduče. Uglavnom ljudi pitaju zašto fanzin i bilten nisu u štampi jer bi ga inače kupovali (laž), a ovako svi ćute kada objavim nešto u malim tiražima (istina), a onda posle kad me vide uživo kukaju što nisam uradio više, misleći automatski da sam baš za njih sačuvao po koji primerak. To je možda nešto što me najviše nervira kad mi neko kaže, odmah nakon onog čuvenog frapiranog: “Kako ja to nisam čuo za tebe do sad???”

Eto, čuli ste, pa izvolite.

- Filip