Z!N #73

Bio-bustovani samizdat

May 22, 2026

U ovom broju kompletiramo ElJakkov (do sad) objavljeni tokusatsu opus. Pre Vertmena i Luzera Roboa, bio je GAJZER. Bio-bustovani doktor, u svojoj neprekidnoj borbi protiv demonizovanih ljudi, pojavio se prvi put pre skoro tri godine u ograničenom tiražu, započeo Ilijinu novu ediciju inspirisan junacima sa istoka i doživeo pozamašniji reprint u okviru prvog “D.I.Y. festa”, takođe nastao u Ilijinoj organizaciji.

Čitajte ovde!

U nastavku fanzina, tu su “BABAROGA NA PRAKSI” Nađe Tiodorović, “BORK” Ivane Havran, “KILLBOYZ” Isidore Cerovac i “SPIRAL HIGHWAY.”

Poznat i kao EL JAKK, Ilija Jakovljević je stripski autor i ilustrator iz Beške, rođen 1995. godine u Novom Sadu, u Srbiji.

Ušao je u svet stripova oko 2016. godine, crpeći inspiraciju iz alternativnih stripova, mange i animacije iz 90-ih. Nikada nije išao u umetničku školu, pa je uglavnom učio onlajn, proučavajući radove drugih umetnika i usavršavajući svoj zanat objavljivanjem kratkih stripova u obliku zina.

2021. godine pobedio je u strip rezidencijalnom programu između Srbije i Francuske. Gostujući u Angulemu dva meseca radio je na serijalu „Big Rock Energy.“

Za svoje stripove kaže da su vrata ka čudnim i divnim svetovima, prateći avanture neobičnih autsajderskih heroja. Ovi momci se možda ne uklapaju, ali se trude da stvari promene na bolje.

Aktivan je borac za povišenu vidljivost indi stripova i mladih stvaralaca, pokazujući kako stripovi mogu da zablistaju lokalno i onlajn. U tu svrhu je pokrenuo “D.I.Y. strip fest”, događaj koji slavi indi stripove i koji je bio hit kod mnogih ljubitelja stripa, donoseći svežu atmosferu na scenu.

U pripremi je novi misteriozni mini zin…

Tu je inače i Boki sa svojim novim zinom koji sabira one što je pravio za ZIN MENJAŽU.

Dok smo još uvek kod samizdata, ušli smo u zvaničnu selekciju ovogodišnjeg Supertoon festivala. Treće izdanje stripske autorske mreže “STRIPOID” - “Striparice, stripovetke i stripotvorine”, ušao je u uži krug za takmičenje u okviru kategorije za najbolji fanzin. Ostalo je još nekoliko komada, a šta ostane nosimo u Šibenik, nakon čega sumnjam da će išta ostati, tako da obezbedite svoj primerak.

U JOŠ manjem tiražu (jednocifrenom) tu je i dalje “R.E.M.!” U JOŠ manjem ostalo je bukvalno par komada STRAVIŠE no.1! Premijerno, takođe ograničenom tiražu, al nešto više komada - Ibrahim Coyle #26! Neće dobiti digitalno izdanje odmah, tek kad se rasproda ovo naštampano. Sve su najnoviji stripovi, kao i kratka priča u prozi. Ne propustite kao što ste #25.

Dakle, “Striparice, stripovetke i stripotvorine”, “R.E.M.”, Straviša no.1, Ibrahim Coyle #26 kao i Nađina “Babaroga na praksi” #1 i #2, Vincentov “The Wrath Vermillion”, Olgine “Beleškice”, Ilijin novi misteriozni strip, “Gajzer”, “Luzer Robo”, “Vertmen I” i “II”, Grbovićev “Čak zin” #1 i #2, Bojanov “Transpuppyfication” i “SANJA”, i još biće ovog vikenda na tezgi “Stripoida” na “Tandara mandara festivalu” na “Dorćol platzu”, zajedno sa ostalim dostupnim izdanjima.

Moja škola stripa IX deo

• I deo • II deo • III deo • IV deo • V deo • VI deo • VII deo • VIII deo •

Iz pastiša u autopastiš

Uprkos svojim naporima da napredujem u stripskom zanatu, zakazao sam u bitnom polju, u kom bi mnogi konstatovali da zakazujem dan danas - publici.

Isprva sam ih krio kao zmija noge, pokazjući ih prvenstveno najbližim drugarima. Nisam se plašio kritika i reakcija, već zato što sam ih doživljavao kao nešto intimno. Uprkos baveći se iskarikiranim ljudima koje poznajem, u kombinaciji sa “komercijalnom tematikom”, sve što sam radio radio sam za lične potrebe i da izbacim nešto iz sebe. Kao i mnogima, kreativne kosti krenule su da se razvijaju ne upijajući bilo šta kvalitetno, naprotiv, pretežno “treš” stvari kojima bi trebalo samo malo štelovanja da budu izuzetne. Zato sam ranije trčao u pastiše sa “svojim Moćnim rendžerima” ili “svojim Spajdermenom” i sl. Nisam, međutim, imao nagon da ih pravim u periodu kada su mi aktuelna zvanična izdanja bila kao po kroju.

Zahvaljujući internetu nisam više bio na nemilosti domaćih izdavača i distributera, pa sam prvi put sustigao neprekidnu sagu američkih superjunaka. Dosta su mi tu pomogle animirane adaptacije iz devedesetih - Spajdermen crtać sam nadovezao sa JMSovim “Amazing Spider-Manom”, pre “X-Men ‘97” nastavak na crtać bili su Morisonovi “New X-Meni”, “Justice League Unlimited” na “52”, itd. Uz to išlo je i obećanje povezanih filmskih univerzuma, tako da je sve bilo sjajno… sve dok nije.

Svake godine dočekao bi neki novi hitac po kanon ovih svetova: “House of M” je naglo smanjio broj mutanata u Marvelu, “Civil War” je okrenuo junake protiv junaka, “One More Day” poništio je brak Spajdermena i Meri-Džejn, a “Final Crisis” me je ostavio u totalnom bunilu nakon kog se nisam dohvatio DC stripa do “New52” inicijative. Apetit mi je bio sve slabiji i slabiji.

U istom naletu, takođe totalno legalno, pretežno sam čitao i otkrivao neadaptirane mange, koje su me više inspirisale za rad. Nesvestan sistema koji im presuđuje da li će odmaći u serijalizaciji ili ne, privlačile su me upravo zbog svog nekonvencionalnog pristupa, upravo ono zbog čega i jesu otkazane sve do jedne u dvocifrenim poglavljima (što je kod njih loše).

Formirao mi se polako pravilnik u glavi za svoj idući strip: